Evo još jedne zanimljive istočnjačke priče...
Bio jedan covek zaljubljen, ali odvojen od svoje dragane.
Dugo je za njom uzdisao i patio, ali nije znao kako da do nje dodje. Posle tako provedenih godina u cemeru jedno vece izadje da se proseta. Kada je izasao spazi strazara koji ga juri.
Covek se uplasi da je to andjeo smrti pa poce bezati i kleti ga. Kada su mu u begu svi izlazi bili zatvoreni on se pope uz jedan visoki zid, a onda se stroposta na drugu stranu u vrt. U vrtu ugleda svoju draganu kako se seta, uzdahnu od srece i poce moliti Boga za zdravlje i srecu strazara,koji sad shvati, nije andjeo smrti vec andjeo zivota koji njega mucenika ozivi.
Ovde se vidi koliko je bilo milosti skriveno u prividnoj zlokobnosti strazara. Da je od pocetka video kraj ne bi kleo vec blagosiljao strazara.
Нема коментара:
Постави коментар