Bezuslovna ljubav!

Šta je bezuslovna ljubav?! Da li ona uopšte postoji ili se samo tako kaže da nekog volimo bezuslovno!?

Saznajte u ovom postu!

Kada volimo nekoga,  mi znaci ocenjujemo tu osobu kao vrednu.Onda  USLOV za ljubav je da osoba zadovoljava neke nase kriterijume.

BEZUSLOVNA ljubav  je ona koja se daje ili prima bez postavljanja nekog uslova, tj, osoba se voli onakva kakva je. Npr. majka voli "bezuuslovno" dete kada se rodi. No nije to bas bezuslovna ljubav - uslov da dete tako bude voljeno je to sto ga je Ona rodila. Nekada uslov za navodno bezuslovnu ljubav moze da bude pol deteta, ne daj Boze bolest deteta i sl. Znaci nema skroz bezuslovne ljubavi.

Za dete je vazna ta bezuslovna ljubav iz dva razloga:

1.Time sto postoji, i sto je kao takvo voljeno, dobija dozvolu da postoji.

 2. Vremenom dete pocinje samo da veruje da vredi i da zasluzuje ljubav.

Ljudski karakter se pokazuje kroz ponasanje, no izmedju ponasanja i bica ne stoji nuzno znak jednakosti. Nekada ljudi mogu da se identifikuju sa svojim ponasanjem, a nekada ne.

Za dete je znak jednakosti izmedju Ja i moja zelja, izmedju Ja i ponasanja. Pa tako ako roditelj ne ispuni detetovu zelju , dete misli da ga roditelj ne voli. Znaci dete ocekuje Bezuslovnu ljubav, tj da roditelj prihvati svaku njegovu zelju i svako njegovo ponasanje. Ovo je naravno infantilni pristup ljubavi.Posto roditelj ne moze prihvatiti sve decije zelje i ponasanja , a da se dete ne bi osetilo isfrustrirano izlaz iz ovog je uciti deta da pravi razliku izmedju Sebe i svojih zelja, putem kazni postupaka , a ne licnosti deteta,Ne sme se reci da dete ne valja, vec da nije dobro to sto je uradilo..

Ni odrasli cesto ne prave razliku izmedju sebe i svog ponasanja, ka i svojih zelja, pa neispunjenje zelje dozivljavaju kao neljubav, ili kritiku na isti nacin dozivljavaju.Ovakve osobe su najcesce iz reda razmazene dece ili iz previse socijalizovane dece kojim su roditelji previse uslovljavali ljubav, to jest volecu te ako to i to uradis,Takodje ovakav odnos prema ljubavi imaju cesto prezasticena deca, kao i zanemarena.

Nacin na koji su roditelji tretirali decu, to jest kako su se  ponasali prema detetu, bude memorisan. To pounutrasnjene roditeljskih figura postaje deo psihicke strukture deteta, pa se dete odnosi prema sebi na nacin kako su to roditelji radili prema njemu.

Zdrav stav prema sebi imaju osobe koje razlikuju sebe od svog ponasanja i zelja, pa na kritike reaguju otvoreno u smislu da razmisle o svom ponasanju i eventualnoj promeni ponasanja, dok oni koji ne prepoznaju tu razliku traze da budu prihvaceni onakvi kakvi jesu i kritiku dozivljavaju kao napad na sopstvenu licnost.