Emocije!

Kao sto sam juče rekla, baviću se malo drugačijim temama. Za početak nešto o emocijama, o tome kako emocije u tiču na nas i kako mi možemo uticati na njih!

Bolje je da upoznamo sebe nego da sva znanja ovoga sveta imamo.

Pa zašto to ne uradimo? E zato sto je to teško, a nismo ni svesni značaja  koje bi to saznanje imalo za nas. Naš poznati psihijatar, izmedju ostalih, Zoran Milivojević bavio se emocijama kao merom vrednosti.
Nešto nam je vazno ili nevažno u zavisnosti da li je za to nešto vezana emocija. Primera radi - ako čujemo da se negde u svetu prevrnuo autobus pun putnika, u ljudskom smislu bice nam žao, a ako je u tom autobusu bio i neko koga poznajemo, biće nam jos teže, a ako je u autobusi bio neko ko nam je jako drag, e to onda dobija razmere tragedije. Iz ovog primera se vidi da što je vise emocija uključena u neki dogadjaj, on za nas postaje značajniji.

Zbog ovako važne uloge emocija , moramo ih upoznati.
Mi prvo moramo OSVESTITI svoju emociju, da bismo mogli na nju uticati. Kada je osvestimo, moramo saznati da li se na datu sitaciju pojavila ISPRAVNA emocija. Primer neadekvatne emocije je da imamo osećanje radosti na nekom komemorativnom skupu.
Sa druge strane moramo i u JAČINI naše emocije i reakcije da budemo u skladu sa sa stimulusnom situacijom. Primer - neko nam je razbio dragu cašu, a mi reaugujemo strasnim besom. U ovom slucaju naša emocija i reakcija je neprimerena situaciji.
Moramo još da znamo da su emocije naše "vlasništvo" i nije primereno npr, reći: "On me je iznervirao", vec "Iznervirali smo se njime". Pošto su emocije naše "vlasništvo" to znači da ih mi možemo koristiti kako mi hoćemo. Spoljašnji stimulansi su samo pozivi na neku emotivnu reakciju, a na nama je da li ćemo i kako odgovoriti ili ne. To je kao kada nas neko pozove, a mi se možemo odazvati ili ne.

 

Zbog ovakve uloge emocija u našim životima bavićemo se njima.
Prva emocija o kojo ću pisati biće LJUBAV!