Nastavak teksta od juce!
Za emotivnu pismenost nuzno je da pravimo razliku izmedju ZELJE I POTREBE.
POTREBA je stvarno ono bez cega se ne moze opstati u bioloskom smislu, kao sto je hrana, voda, vazduh... Za dete je majka Potreba, ali kada odraste prelazi u Zelju.
ZELJA je psihicki odredjena i nema veze sa opstankom, ali ima sa kvalitetom zivljenja.
Iz ovog mozemo zakljuciti da nasa orijentisanost na druge nije na nivou Potrebe, vec postaje Zelja i to govori ne o fizickom vec o psihickom odrastanju. Tako onaj koji voli misli nekada da je objekt koga voli , vazan za opstanak , pa time pokazuje svoju psihicku neodraslost.U pitanju je zavisnicka ljubav.
Kada zadovoljimo potrbu osecamo Prijatnost, a kada ispunimo zelju osecamo Zadovoljstvo.
Osecanje Ljubavi i osecanje Zelje imaju nesto zajednicko.Oba osecanja pounutrusnjuju , zamisle,zeljeni odnos voljenog objekta i javlja se osecaj zadovoljstva kada je prisutan voljeni objekat i negativan osecaj kada je odsutan.Onda , obe emocije motivisu na ponasanje koje ce dovesti do njihovog ispunjenja.
Izmedju ovih osecanja tj. Ljubavi i Zelje postoje i razlike. Tako kada postignemo ono sto Zelimo, predmet zelje prestaje da bude interesantan,U Ljubavi nase interesovanje prema voljenom objektu nastavlja da traje bez obzira da li je objekat prisutan ili ne. Ovo se treba shvatiti jer postojanje Zelje prema nekom objektu ne znaci obavezno i postojanje Ljubavi. Ostvarenje odnosa sa zeljenom osobom je istovremeno i KRAJ odnosa, a kod ljubavi je to PCETAK odnosa.
Nastavak sledi sutra!
Нема коментара:
Постави коментар